Kako odabrati sadnicu, gde je posaditi, koju zemlju i djubrivo koristiti, kako izgleda nega tokom godine, šta raditi sa rododendronom zimi, kao i kako ga razmnožavati.
Rododendron je jedan od najimpresivnijih prolećnih žbunova – masivni cvetni grozdovi, dekorativno lišće tokom cele godine i osećaj “šumskog vrta” u dvorištu. Da bi bio zaista raskošan, potrebno je da mu obezbedite odgovarajuću kiselost zemljišta, dovoljno vlage i dobro odabrano mesto u polusenki. U ovom vodiču prolazimo kroz sve ključne teme: kako odabrati sadnicu, gde je posaditi, koju zemlju i djubrivo koristiti, kako izgleda nega tokom godine, šta raditi sa rododendronom zimi, kao i kako ga razmnožavati.
Rododendron i azaleja – u čemu je razlika?
U praksi često razlikujemo rododendrone i azaleje, ali botanički gledano, obe grupe pripadaju istom rodu – Rhododendron. Rododendroni su najčešće veći, zimzeleni žbunovi sa krupnim, kožastim listovima i velikim cvetnim grozdovima. Azaleje su uglavnom niže, mogu biti zimzelene ili listopadne, a cvetovi su im sitniji, ali često izuzetno brojni i intenzivnih boja. Za baštovana je najvažnije da obe grupe imaju vrlo slične zahteve: kiselo, humusno zemljište, uvek blago vlažno i polusenovito, zaštićeno od jakog popodnevnog sunca i vetra.
Idealno mesto za rododendrone u bašti
Pravilan izbor položaja je jedan od ključnih uslova za uspeh. Rododendron voli svetlu polusenku, što znači da najbolje uspeva na mestima koja su osunčana ujutru ili kasno popodne, a zaštićena od najjačeg podnevnog sunca. Odličan izbor su pozicije ispod viših stabala, naročito četinara ili uz severne i istočne zidove, gde biljka dobija dovoljno svetlosti, ali ne trpi pregrevanje i isušivanje. Četinari su idelani jer prirodno stvaraju kiselo zemljište svojim četinama što izuzetno pogoduje sadnicama rododendrona. Izbegavajte duboku senku (nedostatak cvetanja) i potpuno izložene, vetrovite položaje. Takođe, rododendron ne voli mrazišta, pa birajte mesta gde se tokom zime ne zadržava hladan vazduh.
Kakva zemlja je potrebna rododendronu?
Rododendron pripada grupi biljaka koje vole kiselo tlo (acidofilne biljke). Idealna zemlja za rododendrone je rastresita, bogata organskom materijom i blago kisela, sa pH vrednošću približno između 4,5 i 5,5. Na teškim glinovitim ili krečnjačkim zemljištima biljka pati, žuti i slabo raste. Ako vam je zemlja u dvorištu neutralna ili alkalna, neophodno je da prilikom sadnje obogatite sadnu jamu odgovarajućim kiselim supstratom. Praktično rešenje je upotreba gotovog supstrata kao što je specijalna zemlja za rododendrone i hortenzije, koja je formulisana kao kisela zemlja sa dodatkom organske materije i dobrom drenažom. Kod gajenja u saksijama obavezno koristite ovakav tip supstrata i vodite računa da saksija ima dovoljno drenažnih otvora.
Inkarho rododendroni – idealni za zemljišta bez visoke kiselosti
Inkarho rododendroni (često kod nas zapisani i kao “inkarjo rododendroni”) posebna su grupa rododendrona kalemljenih na podlogu koja podnosi neutralno ili blago alkalno zemljište, pa su odličan izbor za bašte u kojima prirodno nema dovoljno kisele zemlje. To znači da ih možete uspešno gajiti i tamo gde klasični rododendroni slabo napreduju, pod uslovom da im obezbedite rastresito, dobro drenirano i humusno tlo, redovno zalivanje i zaštitu od jakog podnevnog sunca. Iako su tolerantniji na viši pH, Inkarho rododendroni i dalje odlično reaguju na dodavanje komposta, malča od kore i specijalnih djubriva za rododendrone, zahvaljujući čemu duže ostaju zdravi, gusti i bogato cvetni.
Kako pravilno posaditi rododendron
Najbolje vreme za sadnju rododendrona je jesen ili rano proleće, kada su temperature umerene, a zemlja nije ni smrznuta ni previše zagrejana. Prvo obeležite mesto sadnje i iskopajte rupu barem tri puta širu od prečnika busena, ali ne mnogo dublju od visine saksije. Zbog plitkog korenovog sistema rododendron se nikada ne sadi duboko – gornji deo busena treba da bude u ravni ili malo iznad okolne zemlje. U sadnu jamu umešajte postojeću zemlju sa kiselim supstratom, kao što je zemlja za rododendrone i hortenzije. Nakon sadnje dobro zalijte biljku i nanesite sloj organskog malča (četinarska kora, iglice, lišće) debljine 5–7 cm, ostavljajući mali razmak oko stabla kako ne bi došlo do truljenja.
Nega rododendrona tokom godine
Jednom kada se dobro ukoreni, rododendron može decenijama da krasi vašu baštu, ali u prvim sezonama traži malo više pažnje. Najvažnije je održavati ujednačenu vlažnost zemljišta. Zemlja treba da bude stalno blago vlažna, ali nikada potpuno raskvasena. U periodima dužih suša zalivajte dubinski jedan do dva puta nedeljno, najbolje u jutarnjim satima. Posebno obratite pažnju na zalivanje u drugoj polovini leta, jer se tada formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu. Malč od četinarske kore ili lišća pomaže da se vlaga zadrži duže, štiti koren od temperaturnih šokova i postepeno doprinosi održavanju kiselosti zemljišta.
Djubrivo za rododendrone – kada i koliko?
Kada je zemlja kvalitetna i odgovarajuće kiselosti, rododendron ne zahteva intenzivno prihranjivanje. Ipak, posebno kod gajenja u saksijama i na manje idealnim zemljištima, korisno je povremeno primeniti specijalno djubrivo za rododendrone. Dobra opcija su granulirana đubriva sa sporim otpuštanjem hraniva, poput specijalnog Osmocote djubriva za rododendrone, koja se u proleće rasporede po površini zemlje i postepeno hrane biljku tokom sezone. Važno je slediti uputstvo proizvođača i ne prekoračivati preporučene doze. Prihranjivanje kasno u sezoni (posle sredine leta) nije preporučljivo, jer može podstaći kasni porast koji je podložan izmrzavanju tokom zime.
Orezivanje i uklanjanje ocvalih cvetova
Rododendron ne zahteva agresivno orezivanje. Dovoljno je da svake godine nakon cvetanja uklonite suve, oštećene i unutrašnje, ukrštene grane. Ako želite da smanjite visinu ili podmladite stariji žbun, možete primeniti jaču rezidbu, ali imajte u vidu da će biljci možda biti potrebno godinu–dve da se vrati u punu cvetnu formu. Uklanjanje ocvalih cvetova (deadheading) pomaže da biljka ne troši energiju na formiranje semena, već na razvoj novih pupoljaka i zdrav rast grana. Ocvale cvetne glave jednostavno se odlamaju ili pažljivo odseku iznad mladih pupoljaka.
Rododendron razmnožavanje – reznice i položenice
Za hobi baštovane najpraktičnije metode razmnožavanja rododendrona su poluzrele reznice i položenice. Reznice se obično uzimaju krajem leta ili početkom jeseni, sa zdravih, ovogodišnjih izdanaka. Donji listovi se uklanjaju, baza reznice se blago zasiječe ili oguli (tzv. ranjavanje), a zatim se umače u hormon za ožiljavanje i sadi u sterilan, propustan supstrat. Posude se drže u umerenoj senci, pod folijom ili u mini plasteniku, dok se ne formiraju žile. Druga metoda je razmnožavanje položenicama – niska, savitljiva grana se savije ka zemlji, blago zasiječe, pričvrsti i zatrpa kiselim supstratom. Nakon jedne do dve godine, kada se formira dovoljan broj korenčića, mlada biljka se može odvojiti od matične i presaditi.
Rododendron zimi – kako sprečiti isušivanje i oštećenja
Iako su mnoge sorte rododendrona prilično otporne na niske temperature, zima može biti izazovna zbog hladnog vetra i zimskog sunca koje podstiče gubitak vlage iz zimzelenih listova. Koren u smrznutoj zemlji ne može da nadoknadi izgubljenu vlagu, pa listovi mogu da se uvijaju, smežuraju ili dobiju smeđe ivice. Da biste to sprečili, važno je da rododendron posadite na zaklonjenom mestu i da u kasnu jesen obezbedite dobar sloj malča oko korena. Kod rododendrona u saksiji, dodatna zaštita saksije (npr. jutom, stiroporom) i postavljanje uz zaklonjeni zid značajno smanjuju rizik od izmrzavanja. Na posebno izloženim položajima mogu se koristiti i jutene “paravane” kao zaštita od vetra i direktnog zimskog sunca.
Najčešće bolesti i problemi kod rododendrona
Najčešći problemi kod rododendrona vezani su za neodgovarajuće uslove gajenja. Žutilo listova, posebno kada nervi ostaju zeleni, često ukazuje na hloroza stanje izazvano previsokim pH zemljišta i nedostatkom gvožđa. U tom slučaju potrebno je prilagoditi kiselost zemljišta uz pomoć specijalnih preparata ili dodatkom kiselog supstrata. Sušenje vrhova grana može biti posledica suše, ali i loše drenaže i truljenja korena. Tamne pege, uvenuće i propadanje celih grana najčešće ukazuju na gljivična oboljenja, dok štetočine poput lisnih vaši, štitastih vaši ili lisnih buva napadaju lišće i mlade izdanke. Redovna kontrola biljaka, pravilno zalivanje i dobra drenaža najbolja su preventiva, a u slučaju ozbiljnijih simptoma preporuka je konsultacija sa stručnjakom i primena odgovarajućih preparata.
Rododendron sadnice i oprema za uspešno gajenje
Ako ste odlučili da svom vrtu podarite jedan ili više rododendrona, najjednostavniji način je da na jednom mestu odaberete sadnice, supstrat i djubrivo. Na stranici prodaja sadnica rododendrona možete pronaći različite sorte i veličine sadnica, uporediti cene rododendrona i izabrati biljke koje odgovaraju vašem prostoru. Za pripremu zemljišta preporučuje se zemlja za rododendrone i hortenzije, dok će redovna, ali umerena primena djubriva za rododendrone pomoći da biljke ostanu zdrave, bujne i bogato cvetne.
Zaključak – rododendron kao dugovečni dragulj u bašti
Uz odgovarajuću kiselost zemljišta, pažljivo odabrano mesto u polusenki i redovnu, ali jednostavnu negu, rododendron može postati dugovečan “dragulj” vaše bašte. Svakog proleća nagradiće vas raskošnim cvetanjem, a tokom ostatka godine dekorativnim lišćem i prijatnim šumskim ugođajem u dvorištu. Uz kvalitetne sadnice, dobru zemlju za rododendrone i prilagođeno djubrivo za rododendrone, ova prelepa biljka postaće jedan od glavnih aduta vašeg vrta i izvor zadovoljstva dugi niz godina....
About the Author
Slične objave
