Ovo je zasigurno biljka svetlosti i potrebno je gajiti u uslovima visoke osvetljenosti. Mlade biljke ne podnose direktno sunce pa ih je potrebno staviti u hladovinu ukoliko se nalaze napolju.
Idealna temperatura u sobnim uslovima je 20 - 24°C, minimalna zimska iznosi 5°C. Ukoliko se biljka tokom leta drži napolju, potrebno ju je uneti unutra tokom zimskog perioda i to najbolje u prostorije koje se ne greju.
Aloe vera je drevna afrička biljka, o kojoj prvi zapisi postoje još na mesopotamijskoj pločici iz 2200. godine p.n.e, a danas je jedna od najpopularnijih biljaka zbog lekovitih svojstava i široke primene u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Istorijski se Aloe vera koristila za povrede kože, tj. za spoljašnju upotrebu, a oralno kao laksativ. Danas se koristi kao narodni lek za razne bolesti, za astmu, epilepsiju, opekotine nastale od sunca.
Biljka koja zahteva minimalnu negu i jedna je od jednostavnijih vrsta za uzgoj. Potrebno joj je obezbediti samo dosta svetlosti i minimalno zalivanje. Starijim biljkama više prija sunce, dok mladim biljkama više odgovara senka. Nakon zime, biljku treba izneti iz zatvorenog prostora napolje, ali se ne sme odmah izložiti direktnom suncu, jer će listovi požuteti, pa je prvo treba staviti u polusenku. Aloe vera ima plitak koren (20 cm - 30 cm), pa bi je trebalo posaditi u širu i pliću posudu. Najbolje je na dno posude staviti sloj kamenja, a zatim i sloj peska i tek onda dodati zemlju. List ove biljke u sebi sadrži 95% vode i iz tog razloga je treba veoma retko zalivati. Tokom zimskih meseci, kada su svi metabolički procesi biljke usporeni, treba je zalivati jednom mesečno. Važno je da saksija ima na dnu otvor kroz koji može oticati višak vode, kako koren ne bi istrulio. Višak vode iz tanjirića je potrebno redovno odlivati. Ukoliko listovi postanu mlitavi, razvodnjeni i naborani, to je sasvim siguran znak nepravilnog zalivanja.